Rezime: Nebrojeni zabeleženi i istraženi slučajevi iskustava prošlih života dokaz su da postoji život posle smrti. U svim zabeleženim slučajevima ponovnog rođenja otkriveno je da  između smrti osobe i njenog ponovnog rođenja na Zemlji postoji period koji može različito trajati. Dakle, gde odlazimo posle smrti do ponovnog rođenja na Zemlji? Postoji li život posle smrti? Da li je to jedno mesto ili postoje različiti regioni postojanja? Ako je tako, koji su to faktori koji odlučuju gde odlazimo posle smrti? U ovom članku dajemo odgovore na ova i druga pitanja o ovoj temi. Ovi odgovori su dobijeni duhovnim istraživanjima tragalaca iz Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF) s veoma razvijenim šestim čulom (ESP).

Napomena: Da biste bolje razumeli ovaj članak, savetujemo da pročitate članak o trima osnovnim suptilnim komponentama satvi, rađi i tami

1. Šta se desi posle smrti?

Duhovno istraživanje je pokazalo da je čovek sačinjen od sledeća četiri osnovna tela:

• Fizičko
• Mentalno
• Kauzalno ili intelektualno
• Suprakauzalno telo ili suptilni ego

Sledeći grafički prikaz pokazuje od čega je sastavljeno ljudsko biće.

Kada osoba umre, fizičko telo prestaje da postoji. Međutim, ostatak njene svesti nastavlja da postoji. Osoba bez fizičkog tela je poznata kao suptilno telo (linga deha), a sastoji se od mentalnog, kauzalnog tela (intelekta) i suprakauzalnog tela. Ovo suptilno telo zatim odlazi u jedan od 13 regiona postojanja izvan regiona Zemlje.

2. Četrnaest regiona postojanja u Univerzumu

Postoji 14 regiona postojanja u Univerzumu. Od toga je sedam pozitivnih i sedam negativnih regiona. Sedam negativnih regiona poznati su kao Pakao (Patal). Postoje brojni pod-regioni u ovim glavnim regionima postojanja.

Sedam pozitivnih regiona: Regioni koje uglavnom zauzimaju žive osobe i suptilna tela koja čine pravična dela i obavljaju duhovnu praksu u skladu sa pozitivnim putem, poznati su kao sedam pozitivnih regiona ili Saptaloka. Pod pozitivnim putem mislimo na  duhovnu praksu usmerenu ka spoznaji Boga, što je konačni cilj duhovnog napredovanja. Region Zemlje je jedini fizički region Univerzuma i prvi region u hijerarhiji pozitivnih regiona.

Sedam negativnih regiona: Regioni koje zauzimaju uglavnom suptilna tela koja su činila nepravična dela i koja su povezana sa duhovnom praksom u skladu sa negativnim putem, poznati su kao sedam regiona Pakla. Pod negativnim putem podrazumevamo duhovnu praksu usmerenu ka postizanju duhovne moći tj. nadprirodnih moći. Ova duhovna moć prvenstveno se koristi da pojača nečiju kontolu nad drugima ili za negativne svrhe. Prema tome, sva suptilna tela koja idu u neki od regiona Pakla, zbog prirode svojih zlih namera, postaju duhovi.

Proučite članak, ‘Šta je duh’

Podregioni Pakla (Narak): Svaki region Pakla (Patal) ima podregion, poznat kao Narak. Na primer, prvi region Pakla u sebi ima podregion poznat kao prvi Narak. Narak je namenjen za najgore negativne energije u Paklu. Negativne energije koje zauzimaju prvi Narak se suočavaju sa najstrožom kaznom u dužem vremenskom periodu za razliku od onih koji zauzimaju prvi region Pakla. Sledeći dijagram pokazuje 14 regiona postojanja u Univerzumu.

Objašnjenje korišćenih boja u prethodnom dijagramu

• Zemlja je prikazana crvenom bojom jer ona predstavlja akciju (tj. osnovnu suptilnu rađa komponentu) i to je jedini region u kojem imamo fizičko telo da bismo nešto uradili.
• Raj je prikazan roze bojom, što predstavlja obilje sreće.
• Žuto predstavlja duhovno znanje i porast osnovne suptilne satva komponente. Na najvišem nivou ona ostaje gotovo bela što predstavlja veliku blizinu neispoljenom Božanskom principu.
• Regioni Pakla su predstavljeni kao sve tamnije nijanse do crne, zbog porasta osnovne suptilne tama komponente.

3. Raj i ostali pozitivni regioni postojanja u Univerzumu

Napomene (na osnovu crvenih brojeva u gornjoj tablici):

1. Svaki pozitivni i negativni region izvan regiona Zemlje (fizički region postojanja) postaje sve suptilniji. Kada kažemo suptilan mislimo na one regione koji su izvan poimanja naših pet čula, uma i intelekta. Satjaloka je najsuptilniji, tj. najteže  je da ga opazimo i shvatimo sem ako je postignut najviši nivo razvijenosti šestog čula (ESP).

2. Zbog izostanka duhovne prakse, većina ljudi u sadašnjoj eri ide ili u Čistilište ili u jedan od regiona Pakla. Obično posle smrti odlazimo u Čistilište ako je nivo greha (stečen grešnim delima na Zemlji) u proseku oko 30%. Gresi po pravilu uključuju zlobu prema drugima i mnogo žudnji. Gotovo je sigurno da će suptilna tela koja odu u Čistilište biti meta uticaja duhova viših moći iz nižih regiona Pakla.

3. Zemlja je jedini region postojanja u kojoj se mešaju ljudi različitih duhovnih nivoa. Međutim, kada nastavimo dalje, idemo tačno u onaj region postojanja koji odgovara našem duhovnom nivou.

4. Minimalni duhovni nivo potreban za dostizanje Raja posle smrti je 50% (samašti) ili 60% (vjašti). Molimo vas proučite članak koji opisuje šta je to duhovni nivo i kakav je presek duhovnog nivoa svetske populacije u 2013. godini. U suštini, iz perspektive duhovne nauke, dela zaslužna za dostizanje Raja ili viših pozitivnih regiona postojanja su dela učinjena sa krajnjim ciljem da se dođe do spoznaje Boga. Moguće je da primenimo sledeća tri kriterijuma:

   • Dela učinjena bez prisvajanja zasluga, tj. sa stavom da sam Bog to čini kroz mene i prema tome ja ne mogu da imam zasluge za to.
   • Dela učinjena bez očekivanja da se za to dobije priznanje (pohvala).
   • Dela učinjena bez očekivanja rezultata.Ono što je još važnije od samog dela je stanovište ili stav iza tog dela.

5. Da bi dostigao više nivoe od Raja, čovek mora biti na duhovnom nivou višem od 60% (samašti) ili 70% (vjašti). Ovo može da se postigne samo doslednom duhovnom praksom u skladu sa šest osnovnih duhovnih principa, zajedno sa velikim smanjenjem ega.

6. Pod dominantnim telom podrazumevamo telo koje je najaktivnije, tj. mentalno telo, intelekt ili suptilni ego. Na primer, u regionu Čistilišta (Buvaloka), suptilna tela još uvek imaju mnogo želja i vezanosti. Kao rezultat, ona vrlo često postaju duhovi koji pokušavaju da ispune neke svoje želje i žudnje. Ovo ih ostavlja otvorenim za uticaj duhova veće snage iz nižih regiona Pakla koji se koriste njihovim žudnjama da bi uticali na ljude na Zemlji.

7. U regionu Čistilišta osećamo malo sreće. Međutim, nesreća je mnogo veća u poređenju sa nesrećom koju osećamo na Zemlji.

8. U Raju, suptilna tela osećaju obilje sreće. Ta sreća je znatno viša sreća od one koju osećamo na Zemlji u kvantitetu, kvalitetu i trajnosti. Kako se penjemo prema višim pozitivnim regionima, oseća se porast kvaliteta sreće i nema nesreće.

9. Satvik sreća znači sreća postignuta pomaganjem drugima bez ikakvih očekivanja ili stvaranja veza. Kada se ego umeša u delo, takva sreća postaje rađasik sreća.

10. Spokoj je više iskustvo od Blaženstva.

3.1 Pozitivni regioni postojanja i ponovno rođenje na Zemlji

U regionima ispod Mahaloka, ljudi se ponovo rađaju na Zemlji da bi ispunili svoju sudbinu i izmirili račune uzimanja i davanja.

Ako neko dostigne region Mahaloka na duhovnom nivou od 60% (samašti) ili 70% (vjašti) ili dostigne region Đanaloka na duhovnom nivou od 70% (samašti) ili 80% (vjašti) posle smrti, to znači da ne mora opet da se rodi, jer preostala sudbina (račun uzimanja i davanja) može da se izmiri u tim regionima. Međutim, ta visoko razvijena suptilna tela mogu da se rode prema sopstvenoj želji. Obično je razlog da bi duhovno vodili čovečanstvo.

U nekim slučajevima čak i ako neko premine na duhovnom nivou manjem od 60%, može dostići region Mahaloka. Ovde se uzima u obzir potencijal osobe za dalji duhovni napredak. Kroz duhovno istraživanje došli smo do pet faktora koji utiču na taj potencijal za daljim duhovnim napretkom.

• Velika količina duhovne emocije (Bhava),
• Mali (nizak) ego,
• Intenzivna želja za duhovnim napretkom,
• Redovna duhovna praksa konstantno viših nivoa,
• Da li je prisutan uticaj negativnih energija ili nije.

Uticaj negativnih energija može dosta da utiče na mogućnost duhovnog napretka. Zbog toga, čak ako je osoba na duhovnom nivou manjem od 60% (samašti) ili 70% (vjašti)  i ima dobre kvalitete, ali je pod jakim uticajem negativnih energija, mogućnost da se dostigne viši pozitivni region Mahaloka može da bude umanjena

Ako neko posle smrti dostigne region Tapaloka ili Satjaloka, onda nema novog rođenja i duhovna praksa se nastavlja u tom regionu postojanja do potpunog sjedinjenja sa Bogom.

3.2 Značaj regiona Zemlje

Region Zemlje je veoma važan. To je jedini region postojanja u kojem može da se ostvari brz duhovni rast u najkraćem razdoblju kao i da se izmiri naš račun uzimanja i davanja. Osnovni razlog za ovo je što uz pomoć fizičkog tela možemo da uradimo mnoge stvari kako bi se duhovni rast desio i duhovni nivo povećao, kao i da umanjimo osnovnu suptilnu tama komponentu. Osim regiona Zemlje, duhovni rast bi najverovatnije bio moguć samo u regionima iznad Raja, kao što je Mahaloka itd. obzirom da u Raju suptilna tela rizikuju da budu uhvaćena u neprekidna zadovoljstva koja se tamo doživljavaju. U Čistilištu i regionima Pakla, kazna je jako velika, a velike su i neprijatnosti koje stvaraju duhovi viših nivoa, tako da je tada jako teško da se osoba uzdigne iz patnje i da preduzme bilo kakvu vrednu duhovnu praksu.

4. Šta je Pakao, ko tamo odlazi i kakav je Pakao?

• Zbog opadanja udela osnovne suptilne satva komponente u nižim regionima Pakla, ovaj region postaje sve manje pogodan da se oseti bilo koji oblik sreće.

• U regionima Pakla postoje duhovi koji obavljaju određenu vrstu duhovne prakse da bi zadobili duhovnu snagu. Najviše forme duhova su Mantrici u sedmom regionu Pakla. Oni imaju neizmernu duhovnu snagu, gotovo jednaku kao Svetac na duhovnom nivou  od 90%. Takvi Mantrici kontrolišu mnoge druge duhove sa manjom duhovnom snagom.

• Kako se osoba spušta kroz regione Pakla, tj. od prvog do sedmog, stepen sreće koju osećaju suptilna tela se smanjuje dok se stepen nesreće povećava. Osećanje sreće postoji zbog obuzetosti sećanjima na pozitivne događaje, prijatnim sećanjima na bogatstvo u prethodnom životu itd. Osećanje nesreće postoji zbog sećanja na fizički bol i uvredljive događaje, sećanja na neispunjene želje, na primer, obrazovanje, kuća, karijera, sreća dece iz prethodnog života.

• Stepen kazne/patnje koju treba pretrpeti u različitim regionima Pakla (Patal) i njihovim podregionima (Naraku) raste sa svakim sledećim regionom Pakla. Takođe i vreme trajanja kazne koju treba pretrpeti u svakom podregionu (Naraku) je veće i u skladu sa odgovarajućim regionom Pakla. Ako uzmemo da je kazna u prvom regionu Pakla 100%, onda je kazna u odgovarajućem prvom Naraku još 50% veća, dakle 150%.

Sledeća tablica je opis primera sa prosečnim intenzitetom sreće i nesreće koju osećamo u različitim regionima Pakla.

5. Kretanje među suptilnim regionima postojanja

Svako zasluži onaj region postojanja koji odgovara osnovi njegove prirode prema odnosu satva, rađa i tama komponenata. Ovo je funkcija nečijeg duhovnog nivoa. Dakle, suptilna tela iz nižih pozitivnih regiona ne mogu doći u više suptilne regione, a ona iz prvog ili drugog negativnog regiona ne mogu otići u dublje regione Pakla. To je slično kao što ljudi koji žive u ravnici teško dišu na većim visinama, dok ljudi koji žive na većim visinama dišu sasvim normalno.

6. Šta odlučuje gde idemo posle smrti?

U trenutku smrti, pošto fizičko telo postaje neaktivno, vitalna energija koja je bila korišćena da bi ono funkcionisalo se oslobađa (vraća) u Univerzum. Ova vitalna energija u trenutku smrti pokreće suptilno telo da napusti region Zemlje. Kao što težina projektila odlučuje koliko će daleko raketa da ga odbaci, slično tome i težina suptilnog tela određuje u koji će suptilni region postojanja.

‘Težina’ suptilnog tela je primarno određena količinom osnovne suptilne tama komponente u našem biću.

Tri osnovne suptilne komponente: Svako od nas je sastavljen od tri osnovne suptilne komponente ili gune. Ove komponente su duhovne prirode i ne možemo da ih vidimo, ali one određuju našu ličnost. One su:

• satva: čistota i znanje
• rađa: akcija i strast
• tama: neznanje i inercija

U prosečnoj osobi u današnje vreme, osnovna suptilna tama komponenta je na visini od 50%.

Molimo vas da pročitate članak o 3 osnovne suptilne komponente.

Što smo više ispunjeni rađa i tama komponentama, pokazujemo sledeće karakteristike koje doprinose našoj već postojećoj ‘težini’ i utiču na to u koji region odlazimo posle smrti:

• Vezanost za svetovne stvari i sebičnost
• Mnogo neispunjenih želja
• Osećaji osvete
• Veći skup grehova ili grešnih dela
• Veći zbir ličnih mana kao što su bes, pohlepa, strah, itd.
• Veći ego: pod egom podrazumevamo koliko se osoba identifikuje sa svojim fizičkim telom, umom i intelektom nasuprot duši u sebi.
• Nizak duhovni nivo

Trajno smanjenje udela osnovne suptilne tama komponente i prethodno spomenutih srodnih karakteristika ostvaruje se samo stalnom duhovnom praksom u skladu sa šest osnovnih duhovnih principa. Psihološki napredak preko knjiga za samopomoć ili pokušaji da budemo ljubazni i predusretljivi su u najboljem slučaju površni i privremeni.

6.1 Značaj mentalnog stanja u trenutku smrti

U trenutku smrti, osim onoga što je do sad spomenuto, veoma je važno i mentalno stanje. Naše mentalno stanje je u srazmeri sa odnosom osnovnih suptilnih komponenata u našem biću.

Ako osoba obavlja duhovnu praksu kao što je pojanje Božjeg Imena u vreme smrti, onda su uticaji želja, vezanosti, duhova itd. na tu osobu svedeni na najmanju meru u poređenju sa stanjem kada se ne bi radilo pojanje. Ovo čini da suptilno telo preminule osobe bude lakše. Dakle, ako osoba premine dok poje, dostiže viši region ili podregion postojanja nego što bi bio slučaj da u trenutku smrti nije pojala Božje Ime. Ako je osoba pored pojanja Božjeg Imena u stanju predavanja Božjoj volji, onda dostiže još viši region postojanja i to munjevitom brzinom. Razlog za to je što osoba koja je već na Zemlji u stanju predavanja ima vrlo male šanse da u svom životu posle smrti uveća ego. Takođe, potpunu odgovornost za njenu dobrobit u životu posle smrti preuzima njen duhovni učitelj (Guru).

6.2 Vrste dela koja nas odvode u regione Pakla

Sledeća dela u našem životu na Zemlji obično nas vode u jedan od regiona Pakla.

Stepen, trajanje i namera koji su u pozadini grešnih dela su mnogo važniji faktori koji odlučuju o tome u koji ćemo region Pakla dospeti nego same akcije na fizičkom nivou.

7. Šta se događa u slučajevima samoubistva?

Postoje dve vrste smrti u odnosu na vremenski trenutak.

Sudbinska konačna smrt: Ovo je trenutak smrti koji ne možemo izbeći.

Moguća smrt: Kada postoji mogućnost da čovek umre. Svaki čovek može biti izložen mogućoj smrti kada dođe blizu nje, ali može biti spašen zbog svojih zasluga.

Za više informacija o vrstama smrti molimo vas da pročitate naš članak – Šta određuje vreme naše smrti?

U slučajevima kada osoba prolazi kroz nepodnošljive krize u životu ili ima ozbiljne poremećaje ličnosti, može da razmišlja o tome da u stanju depresije oduzme sebi život. Negativne energije takođe pojačavaju depresiju osobe sklone samoubistvu i ponekad guraju osobu preko ivice da izvrši samoubistvo. Ipak, samoubistvo ostaje čin volje kada osoba prolazi kroz fazu moguće smrti određenu sudbinom.

Život na Zemlji je dragocen i dat nam je prvenstveno zbog našeg duhovnog rasta. Kada ubijemo nekoga stvaramo akarmički račun uzimanja i davanja sa njim. Samoubistvom bismo prokockali priliku da duhovno rastemo i zaslužili najtežu kaznu. Posledice su takve da osoba koja izvrši samoubistvo odlazi u Narak sedmog regiona Pakla na razdoblje od 60,000 zemaljskih godina. To je mesto bez imalo svetla; nešto poput samice u zatvoru. Kako nema nikoga u tom Narak regionu da ga posavetuje o duhovnoj praksi, suptilno telo ostaje u mraku duhovnog neznanja.

8. Zašto postoji vremenski razmak između dva rođenja?

U toku istraživanja metodom hipnotičkog transa da bi se otkrili prošli životi neke osobe, otkriveno je da vremenski razmak između dva života na Zemlji može biti u proseku između 50 i 400 godina. Razlozi za taj vremenski razmak su sledeći:

• Suptilna tela u u Raju ili Čistilištu borave različite vremenske periode, kako bi se proživeli posledice počinjenih zasluga i greha.

• U regionu Zemlje treba da budu stvorene pogodne okolnosti da bi se od prethodnih rođenja sa raznim ljudima izmirio račun uzimanja i davanja u skladu sa zakonom karme. Rođenje suptilnog tela odlaže se do vremena kada će razni ljudi sa kojima ima račun uzimanja i davanja takođe biti spremni da se rode.

• Ponekad u hipnotičkoj regresiji prethodnih života osoba ne kaže za rođenje u nekom od života. Razlog za to je što su određena rođenja bila od manjeg značaja ili kratka i osoba se ne seća nijednog detalja u vezi sa njima.

U slučaju suptilnih tela koja su otišla u niže regione Pakla, vremenski razmak između dva rođenja može biti i hiljadu godina. Ona ostaju u regionu Pakla dok ne odsluže svoju kaznu. U većini slučajeva ovo znači ostati u Paklu do uništenja Univerzuma.

9. Zaključak

Prethodno navedene činjenice o raznim regionima postojanja daju nam uvid o mogućim posledicama našeg načina života koje će da nastupi posle naše smrti. Samo duhovnom praksom ili krajnje velikodušnim i zaslužnim delima neko može da dostigne više regione postojanja i time da izbegne nesreću i//ili kaznu, te da uživa više nivoe sreće. Takođe, tada postoji veća mogućnost da se rodimo na Zemlji u okolnostima pogodnim za obavljanje duhovne prakse. Razlog za to je da bi osoba napredovala dalje u više suptilne regione postojanja. Kako vreme prolazi u ovoj eri razdora (Kalijuga), postoji sve manja verovatnoća da će ljudi dostići više regione.

Kada jednom osoba stigne u niže regione poput Čistilišta ili neki od regiona Pakla, pre nego što dobije šansu da se ponovo rodi na Zemlji ostaje tamo i proživljava veliku količinu nesreće stotinama i hiljadama godina dok ne isplati grehe.

Obavljanje neprekidne duhovne prakse na Zemlji u skladu sa 6 osnovnih duhovnih principa u današnjoj eri je kao uzvodno plivanje. Ipak, to je jedini siguran način da se dostignu viši regioni postojanja posle fizičke smrti.